недеља, 2. новембар 2014.

ЛИТУРГИЈА ЗЕМУН, 2000





 Ево, 'Кариша', пас..удара, туче, крисе,  'ав, ав, ..', пре, те си био? А ко, зна .... у својишете, а ми, и они који умиру од туге .... јебети живот! Исто има и овог, човека, трен, и нема човека, рецимо ја, ја сам 'утвара' а опет живим. Неки таки, умру само од себе и има пуно пријатеља. Када боље погледам, ма нисам и лош, по питању човека
  човек или мајмун. а јебига; ја сам човек а не мајмун. али човек муку мучи да изађе напоље и борба од живота. а мајмуни? пас? мачка? па исто. све животиње. човек, исто. као се неправи од “папира”.
Ја сам 'пукао' али, живим! оде у неповрат и ми, плакали од туге;
“СЛАВА МУ”!
  Лаза убијо се; Слоба авино се убио; “Леукемија”, скијанје, дизелаши пушкарање, СИДА, рат, БОГ? или ђаво...али;
“СЛАВА МУ”!
  неко је желео нешто, али није успео; ЈА, ВАСКРСНО!
ЖИВОТ!
  гурам сад, има зататак да уратим, али шта? споро иде али иде. у свари је јасно;
ВРАТИ СЕ У НЕВИНОСТ!

Enigma - Return To Innocence (official video) from www.thevoiceofenigma.com on Vimeo.

петак, 4. јул 2014.

ИДЕМО НА МАРС


ето, опет ја пливан! ...лећно, ….ронио сам у; главу. пре, био је на води. био је, али не као што има, вода, али површина. гледам, пливању само у “изван” воде. па пливамо; на сувом(?). па вода...река, јесеро, басен, шта ће море?! “фризура”, јебига шта ће море. ја, пливам, неко рони на мору. “гњураш”, испод воде.. да видим море, право море. исто тако, скокови...мислим, стена и море. јеботе, онако базен, киселина, пишање, гужва, пљувачка...има и гована од; милоште. и “питријаза”, ЦИДА, педери, сви добијеш. ма још и горе! и сад, море и море. околности, ратовање, “напоље изашао”, “наћи жену”, пронаћи жену али нема морета. ја, особењак, руксак и “носи мишко”; сам, а сад девојку имам, то није “нја нја”, ја, молим де пливам...само на море, да си будеш то, али  “нја нја”, јао не знам...и ти, ти, али мене страх од људи, мислим “до ћи на море”, али аутобус, вос, и авион, али има, пасош, “па де идеш”, па “капара”...иааа, начи, мртва капа. реда! а Сава, па Хрватска и иде, иде, иде, од Србије и стеже, од ратова...лива се, не знам, нема сома, штуке,..идт. нема море и ја сам пуко на мору. у заводу, лето, море? сссс….ево баш тако. и полако, лежај, гревед, колица, сад ти штап, и кажу море? могуће…. Словенија, пријатељима, море! мора опет слано, али “опасно”. само у воду и слано. добро; има море. после тога, бла, бла, бла,..каже ортак, ајде други пут, ај на море. охолост и “нја нја” и држава али ђаво неда; умро, али отживну да видим, баш море. поправка, ево ми државе. пливање, “додир” и до пола! ортак исто, то ће и два ортака, мало ниже, “пот ногу”, море. све срећан сам био. и тако, море половина. и два пут сам био! доктора, бла, бла, бла,...и “шест месеци”, поново и онако, без везе; “слано море. опет још.”
доктор; “па иди на море, али само ујутру и после потне. пливај” “?...” “?! пливање, , не брани што пливаш….лећно! следећи…” “јупи!! идемо баш да пливам….лећно”. али “авај”“растајемо се ти, није ни жао…..лалалааааа….”; “гугу леле, Еуропа.” има и још ортака, стари ортака, али опет друга земља, “а доћи, јеботе….бежи, “нја нју”, важи?”; “важи”!