“Коњи...иде ка мене...више, више, више, бели коњи а около је црно. Још даље иде, иде, иде…не стане….”
40 температура! Коњ, нема! Коњи?...галопу…
“Шарлах (лат. Scarlatina) јест опасна, заразна и јако прилепчива болест која настаје као последица инфекције сојем пиогеног стрептокока (Streptococcus pyogenes) који лучи неку од изоформи стрептококног пирогеног егзотоксина (СПЕ А, Б или Ц). У току 18. и почетком 19. века шарлах је био тешка, па и смртоносна болест, али, услед, за сада необјашњеног, пада вируленције узрочног микроорганизма у тридесетим годинама 20. века, као и због модерне терапије, то је сада, углавном, лака дечија болест.”
де ћеш да видиш.
...или, медицина.
..ајде даље.
“Луди Коњ (лак. Tȟašúŋke Witkó). 1842 — 5. септембар 1877), дословно „Његов Коњ Је Луд”, био амерички старосједилачки вођа Оглала Лакота. Подигао је војску на америчку савезну владу због задирања у територију и начин живот припадника племена Лакота, глумио мамац у Фетермановом масакру и предводио побједничку страну у бици код Литл Бигхорна у јуну 1876. Године.”
Сличноје; кинески хоропскоп, је коњи али “01/21/1966 to 02/08/1967 - VATRA, али, “луди коњи!”.
ма, нешто јесте. у школи...па незнам, 9, 10, година, школа и кући. ортак има “ласер”, клинци као “рат звезда”, ноћ била, мислим завршило се и кући.
“дај да видим”
“уууу, “ласер”..аууу”
а у сусрет иде...па не знам; “мангаш”, један и други, сусрет иду..
“ооооо, мићо-бајо. дај да видим?”
ја, окрену и "стака";
“пиштој недам!”
“добар мали, добар мали, биће нешто од тебе…”, ове…
клинац ортак; “па ти си нормалан! “пиштој”..еее. дај ми то…”
“ево ти, јеее…”мићо, бајо”
дружимо се. ја “гимнастика” трениро. не знам како, клупа де је, ја урадим(будала), “ајде ти?”;
“ма “пички тим” и како клупа де је, нешто чутно клупа де је, чутно...а не знам да објасним, а ли, тесну страну, чврсто тржи, а леву оклисну и на бетон, клупа...растурио се….
“МАЈКО МОЈА, МАЈКО МОЈА, ПОГИНУ ЈА...ЈАООО, ЈАООО, ПОГИНУ ЈА, САША, САША, ДЕ СИ, ЕВО ПОГИНУ, ПОГИНУ….”
и сад, “тајац”. први пут сам видео, “крв” и….погами, баш “крв”, али шта сад?! начи “крв” али ја сам ту! имао сам прилике да побегну, после, “пичкица”, шта сад?!..
одједампут, два ортака! ...јеботе; “помагај!”
...ортаки и други, приближавам се и баш “ласер”, по дану;
“ууууу, идемо…”крв”, лије..полако, полако,...”
“ДЕ СИ, ДЕ СИ, САША...ОООО, МАЈКО МОЈА, ТУ СИ...МАЈКО МОЈА…”, сад мало се смејао, цури бато мој...уууууу…”ту сам, ту сам,...”, ортаци у стан и изађе; “нема проблема, нема проблема, само држи то...и ко лекара. пријатно.” ..и оду..иначе, један и други, било је, новине,...први пут, кокаин, дрога...а убио се, пуцачини…полако новине читам. и Тито, је био. 45 блок, заставица прође Тито, а ја гледам Камеру како знам да радим. а други пут, Меркатор, Тито иде, а ја једем да спавам. сутра у школу...јебемти, будала! кући сам био.
“крв”, контрола, старији, па “дрч, дрч”, дајемо; “крв”. потребно је. људи смо. али, 90% људи дају али, “силом” и окрену главу. 10% имају, и дају, и “два са два” у вену да видим; “крв”!
школа-пушка! тако се ради. обука, да прво пушка? ма, врага..како беше; “хом тишу, војсу иде и 1, 2, 3, вуку, туку..….”, како беше? нисмо имали “пушка”.
ја се сећам, пушка и војник, али ...не знам, гађанје 9, 10, година(а?), не знам, али знам, кађанје, војници јеботе, а сада….ауууууу. Југославија, од мали ногу, пушку, и сви заједно, ако нешто дође...а сад….принцезе и принчеви, јебеш ми…
онда, школа, е; 15 година да се учи! е сада….у ствари, Американци, 14, 15, година да “јак пудем”, хемија, хемија, физика, физика, математика, спортови...нема везе, али одаберу, и само то да учим, а ово, ..откуснам; фудбал, кукичанје, ...ма без везе. а ми??!
ево на пример. ја у школи; висока, зимски спорт, филозофија(ах), у ствари “филозофија”,
...а колико има, хаха...како; Грчка филозофија,...а давно је било. ајде примере ради, књига филозофија, 200 једна кнјига. 10 кнјига, Хераклит, Диоген,...филозофија, Карл Маркс, Фридрих Енгелс,...није лоше, али, филосовија, а “квари, филосовија”, 190 страшно; “упажа”. шта је? ко је? отпачено...страшно!
или, физика и хемија. физика, лејн али све важи чујете. али...хаха, каманја. школа, јединица, пролеће, 1, али..физика, пишем и добро иде. ујутру у школу. “а то ж”! све знам, а оцена? хаха….2, богами 3...хаха...а јебига. разредна, бесан! “кампанја”!
“ајде још, па три дана да будем?”
“јаоооо, немогу. два довољно!”
“а јеб…..упс, 2! бежи…
а хемија!? ааааа, ништа незнам! поправка од хемија. поијма немам, шта је то! само знам “Атомуле” и “атуме”! ништа...јеботе, али разрени зна и смеје се како лупам по “полекуле”...
гимнастика и скијанје! “махер”. добро сам радио. “вешала”(хаха..од милоште), разбој, струнјача...ма све. прво у 70, школа блок. онда Земун а…..сссс, “хала спортова”...а јебеши…”кошарка и гимнастика”?!, ни налик! грешка у корацима, и ја сам био “кошарку”???! праве везе немам о кошарци. престо сам да играм…
скијанје “махер”, Словенија, Сарајево, медаље, е “санције” рат још мало, Копаоник! фуј. лочеш…
а “санције”? добро, још је ту, 18 у војску! нема лабаво. принцезе и принчеви?! лејсбеци! ајде лејсбеци, било је….аххх, а педери, пијем!
касарна!
…војска, “уф”.А откуд знам, само да изађем напоље, годину и шест месеци у војсци. Било је некад, да одлучим, све има кад сам рођен. Све има.
Улазим; “гуштери”. Униформу, кревети, вешбе, у ствари све има. Не знам...пара је било? “новац”...ја мислим. Давно је било. Месец дана, вешбе до “бола”. Има справе, све! Да се вешба. “Крв”, попишаш. А јебига, “гуштери”.
Коначно, готово! “џомба”. Е сада пушку! “шаржер , немам. По “сувом”. Има, пешадија, камион, тенк, “аубица”, “извиђач”...иааа, ја сам добио; “транспортер” тенк!А јебига, десет војника стане; возач. Ја; митраљез, “шкорпион” и “пуца” ако је потребно. Мало по сати, исто, само горе, “митраљез” и седам људи “пужку”...а јебига; калашњиков! Добро оружје.
гађање;
Ово “митраљез”, а јебига...још има старо, “митраљез” а откуд знам, други светски рат, има још даље, има и ? ”томсон” и тешко “митраљез”, “маде ов УСА”, 1950 година, Стаљин, Тито... бла, бла... а “митраљез”, Немачка. Али добра пушка.
“Митраљез”, “транпотеру”, гађање,.....сссссс, па није баш лепо на ово; “фрљавим”. Пиштој, само близу, ајде сада пушка. А откуд знам...нешто ми нејде и руке…
“Калашников”. Сада. Све по реду….хахаха, а тако је било; “лези пушка на готовс, нишани, пали, остави…”.уууууу, ...незнам, ...али…
Осам метака имаш. дри, да се “равнаш”, више, мање, нишан...готови и онда, пет метака у мету!
“10, 8, 9, 9, 10”! “Годос”, бла, бла, ...ово???!
Капетан; “биће од тебе...јел си пре гађао?”
“веруј ми капетане, нисам. Први пут…..(јеботе..у мету)”
... идемо, ја поносан, и као Ђаво, посла на земљу….
Јетра;
“као један од најважнијих органа у телу, може постати слаба или отказана због ових болести, што на крају доводи до фаталних исхода.”
крв! опет. на време оклонио. и знак; “крв”, али де, вајда нисам знао...или јесам? ожиљак, имам. …. видео и смеши се. Анђело кад се десило на земљи. исправио то. Анђело чува.
Луцифер; “шта то тражиш???! на чи ту си?
(Познат је и као Сатана, Змија, Кушач и Лукаи.) уводи да је Сатана био спреман за анкету. Постао је „господар пакла“, јер је тома бачен без своје победе против Бога.)
Анђело; “да. БОГ, ми шаље…”
"Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског."
..и као, неста “жутица”. 8, 9, месеци и од “герерише” ожиљак имам. и неста. у Сарајеву, каже;
“хоћу….хоћу, не могу више...хоћу кући!”
а пази сада ово. 8 сам, чекао. 10 месец, још мало и крај. нема војске. још данас, 9, и нешто..две недеље и крај. нема војске...каже доктор.
“хоћу….хоћу, не могу више...хоћу кући!”
...шта ћеш. Луцифер је ту. после одслужење, 3 месеца. е ма! шта је то. “пички тим”, у град, у град,...
Анђело опет дошао. одслужење. челичиш а не зајебаваш. јутим се. три године, лочеш, пијеш, “баханалије”,....и одо ја одслужење. ја мислим да, огранак; “казнена војска”, или “копање”; “али баба” ја, и четрдесет војника. “али баба”; ја; “мушкураско”(србин..ћу ти). пиће! “ај на пиће! ја частим!”
копало се, копало. Слоба на власт, поставило. још, не али; “по оружју”- али шта ћеш. са учио сам; “шиша но не”, “амуш горе”.....а не могу да се сетим, давно је било, али; “хоћу кући!”(опет?!)
а јебети..хоћеш.
идемо; ја, Босанац, Циганин и Шиптар; “председник” у “Бурке Штек” или Загреб.
е сад ту је негде да сам, “умоболан тип”, то сам причао, ту негде па да нађем, али још мало...ситно...5 данас и готово!(????...јебемти…), јел све боже кад се родио! од “А то Ш”, све има! “откажи”! све имају. е сада “досије” имам….који ће да будеш?
- кримиалци
- дрога
- ратиште
...дај трећи.
до служење, други пут војска. коначно. али "думарао”. види; ја сам ишао у школу на “навакутет” факултет??! ма. само “отмрана”. книжицу имам! хе хе хе. ма врага. ништа не ваља на факултету. шта ће до са мене. али шта?!
“тумарао”, без везе…”блејим”. Родос, Грчка, упознајем, малу Холандију.(има у “блоку”) “све имаш. само да дођеш. “и хоћу!”. али, саћу, саћу и ….а јебига, ...саћу? никада! позив, у сандучету отворим; позив за војску. е јебига, шта ћу? ома Холандија! или; рат или холандија? ма то је нешто, “истином”. 99% не, али 1%, шта је то…..војска мене зове!
...униформа, пушка, муниције, ма; рати војник. сам. кафану, људи пиво и причају, сви….али, не волим ја то. што се каже; “курјак”. а јебемти...неволим ја то. “особењак”. војници, окрену; “доћи знам а? јеботе….”; ма....”#$%...”ајде…..”.
и стварно сам био добар на ратишту! “бервеција”! “сви сте клањају”. главни. е сад, има ту са па, читај, у “блоку”; “РАНЕ”, ..не битно, ту негде. то се сећам!
добро, ратовање, ја идем увек знам, идем, и ортаци каћају “жица” те је, линија, “ничија земља”. имају ““снајпер”! опа…”снајпер”!
“дај да видим то…”
“а “жица”, два сата мучи се….а утаљено...па незнам, ајде ти?”
““оптички нишан”?
“ма све је спремно. сат и по и, не може. ајде ти?”
...све у реду, “нишан”, нема страха више са “снајпером” и…...опали и жица се откачила!
(после, кад сам био у Словенији, ортак; митраљезац, исто у “мету”, само од себе, и сам себе ћути….)
да не верујеш….
напоље изашао, нешто се дешава! ђаво неда да “лешна ловишта” а Анђело, неда. колико пут, “језа тиха”, ђаво и Анђело, као да каже; “изабрани”.
“ЈАХВЕ”?“ ТАЉИ КОД”? “ГОСПОДАР ПРСТЕНОВА”, “КЛИНИЧКА СМРТ”...питања, питања, али отприлике….
чутне ствари дешавају. него да “Бог, поживи”. линија, да се пазим, а Луцифер да пут земљу, иде те да паднем, али Анђело изабрала да станем. шта сам радио, кад се сетим...уф, има да напишем само то “на трапезу“....имао сам, уф, на крову пијан; кола, судар, три пута, 100%, али нисам, три, четри пут, ратовање, нисам, у лифту, колуд, …..паки, не могу да се сетим, али је страшно, и пар них, не могу да се сетим, “како, и зашто”, страшно! луцифер; кажи, али Анђело гледа и као да каже; нисам радио ништа што ваља! “уже”, паднем или даље, у држим месту, али брате мили нисам радио ништа да се кајем. анђело чува.
“Анђео чувар или анђео хранитељ је по хришћанском веровању анђео кога Бог додељује сваком новокрштеном на Светом крштењу. Његова улога је да чува и сачува сваког хришћанина од смрти и припреми га за други и славни Христов долазак и његово Царство небеско.”
шта је сада луцифер, и два не човека узме. ја се не дам. Анђело, проблем и два Луцифери; “три плус три”. и по тежи и полако и смрт зове. анђело и сто. двадесет један у коми. “клиничка смрт”. и полако зове пут.
“пропутијо се, бела соба, а у црну авион и чека да се спрема. и ја, исто, устанем, и полако жице и идем и ја. подигнута и ја исто али не да…шта је то? опет сам лекао. пропустио.
сестро, сестро; “докторка, тражи доктора...….”
значење, 21 дан у “коми”. и опет Анђело зове; “јако срце имаш! тротупло…”
да, срце али ништа само сада куца. ништа се не сећам. “шок собу”, и полако у одељење. људи се крсте, само бело гледам, и од једанпут, “људи”, најбољи то може…..
“ВРАТА”
“Искуство блиске смрти је термин који се односи на широк спектар личних искустава у вези са непосредном смрћу, доживљаја многих невероватних осећања, попут напуштања тела или стања екстремног страха, комплетне умртвљености, топлоте, осећај умирања, појаве јаког белог света, и сл.
Ови феномени, обично се јављају непосредно након констатације клиничке смрти или оно се особа на неки други начин приближи „стању смрти“. Са најновијим достигнућима у области реанимације, број таквих искустава је значајно повећан. Многи научници сматрају да се ради о халуциногеним искуствима, док парапсихолози и неки конвенционални научници стоје иза става да је то доказ постојања живота после смрти.”
ТАЉНИ КОД
2000 пре неколико година…...
‘...Цео свет се котрља као кукла, како да си меки људи горе, а некти људи у тами.’
‘из јетре појављује жуч, од којих долазе горке капи да убије људска бића. жуч превазилази артерије срца и све артерије у удовима тела.’
-Зохар. Вол. 20
"У телу постоје чисте и нечисте масне делове, чиста крв без отпадних материја и крви контаминирана отпадних материја.”
-Зохар. Вол. 20
од ничега, први пут се смејем.
колица, су стигла.
колица, “троножац”
“троножац”, штап.
Православац.
немој да радиш и можеш да радиш; поново. уже, још стоје.
досије имам, болест, али шест месеци, стајао сам.
пола човек, пола “патак”, ако, пола имам а пола, “терминатор”...
….или
“Прича о Господару прстенова одвија се током трећег доба средњег века. На овом подручју живе људи и друге хуманоидне расе (хобити, вилењаци, патуљци и орци), као и многа друга стварна и фантастична створења. Прича се врти око Прстена Моћи створеног од Господара Таме Саурон и од тихих почетака у грани Схиреа преко Средње Земље, након рата за Прстен.”
Е брате мој, слушај ову причу. Аутобус вози, гледа како о излазе, улазе….а појма немам..вози се.
Аутобус иде, станица. Пењу се, женска улази, погледај женска, има у себи; “ПРСТЕН”! ја гледам, наш како….не знам, али знам; СТРАХ! Погледај, сада вози аутобус, прстен, то, мајке ми, кажем, да бацим то! Не да бацим, него “страх”, “минђуше”, прстен или; “војник” да станем, да бацим прстен...не вероватно!
И сада, још даље бори са прстеном. Јуче, данас, ПРСТЕН. да поломим.
Е сада, пишем, истина, војска, тај сам! Да све поређам, у опжте. Е сада пишем, и то је истина! ...видећеш када савршиш…
(а ово, изашла, женска...нема прстена)
“Фродо Багинс је изабран да носи овај огромни терет, јер моћ прстена не би радила на њему онако како би радила на другом бићу. Бити упоран значи преживјети као тешко или немогуће.
Ако је одустајање од уништавања прстена значило да ће Гандалф бити разочаран и да ће Семова жртва избедети, Фродо није желео да у томе учествује.”
Фродо: Желео бих да прстен никада није дошао до мене, желео бих да се ништа од овога никада није десило.
Гандалф: Није на нама да о томе одлучујемо. Све о чему ми можемо одлучити јесте шта учинити са временом које нам је дато.
