недеља, 28. април 2013.

Marikela ...wilde Sasha....wilde bij je zijn.....


c.o.
  .....Киша .... Волим кишу. само сећања. прелепа и стално спомињања, Мариела!
Родос, Грчка 1996 Август.
  авион и пали на Родос. Срање у земљи, и мало да променим средину, десет дана Родоса.
Рај!
 Имали смо ауто "панду", и остало пара за дружење...солидно. мало има наших, енглеских, холанђанин (Netherlander, Dutch), дружило се. Ја, "ружан као лопов" на мору. Сваки је ставио, "панду" на стало на друго место. Пиво, доста али нема полиције. Имаш, али кад се "полупаш" у полицију, све је дозвољено. Жене лепе али одмор! Ма било је, супер.
 "Панда", нема више и да узмемо мотор. Е сад, 3 човека и два мотора, нема више. Ја, најмлађи, пешке! Јебига. Пејзаж, гледам пејзажи...
Ајде Пиво, "липсо сам"!
...баш је смешно, мало има људи, добро је и онако безвезе мало да се одморим.
 Само што сам дошао, пиво је наручено. Ја за столом, и не знам ваљда комарац, нема комараца, зоља ... почешао се, погледа; "пиво”(beer) ... стигао, да се освежим(arrived, to freshen up) одједанпут. како  је лепа, ау! е пази сад. "шоу!
стао(?) ја и девојку пољубим(???)(јао блам). не зна шта ће, смеје се, и она исто пољуби. Ја, падне чаша и да подигнем "и јаћу", она исто тако и тако глупо пукнемо она и ја. смо звезде бројали ... пази даље:
..флаша од пива падне, и све поломим! е, "блам"! Ја сам "задрт". Павијонци, али, ово ..... уф. И гледа ме. исто ... кришом, али гледала није да се смеје него баш ме гледала .... бела кратка коса, плаве очи, има руже беле, нога "таттоо", ма није нормално!
"Ја сам, Марко! (кретен. Које сам будала, е Саша, Саша..) хоћеш у другом кафићу? Застварасе…, а?" ". Марикела, може. “Седи ту. сад ћу ja, пола сата..", и смеши ми се ...
други, блам! други, блам! Саша не него Марко?! јеботе..ајде, али прво, Марикела. чекам, чекам, ортаци,...види мотор "болити";
"де си јаје"
ма јок. "ја чекам Марикела! "капиш"... и, ја, дошла је!
 Сат времена; те ово, те оно, и сетне. (Ортаци, не можемо да верујемо, поштујемо) “поздрав” и оде..
"Шта ћеш да пијеш?". нема више пива, а Грк, их пије да оду, "ајде имамо, плажа. Хајнекен, мотор, поласимо."
...бла, бла, бла, причамо. Све у свему, отлично!
"А ти си зајебаваш, а? Саша, Марко, Лука, .... нема везе. А ти Марикела, са везом?"
ПРВИ ДАН
ноћ и идемо на плажу. Љубав на плажа. “Трч, трч”, на плажа ....  нема никога? Добро је и седнемо пијемо хајнекен и причамо. Марикела; ”wilde Sasha....wilde bij je zijn.....”, (уф) тако се зове; Марикела Роода. Живим у селу, лепо је али идем у Амстердам да нађем посао. Тата је пилот, Мама ради, брат исто. а, ја имам 17 година, школу да завршим и бришем. и онда смо се љубили, љубили, љубили, ........, љубили ... .
коначно се баш љубили, мотор и свако својој кући.
"Добар дан! Лепо је време?  ортаци се смеју, а?  саће киша..."
"Дсгдфгдфсх" .... и ја одем да спавам.
ДРУГИ ДАН
сад, пиво пијем и чекам.  Марикела, па да идемо негде и чекам, али сви се смеју.(?) лепи пар нас двоје.
Долази. "Марко...", "Саша...#$%..Саша!". "немој Лука(port) да се људиш, молим те!". она је стајала. шта је било, нешто се десило.
Марикела у срцу; "јеби се", и смеши се .... "ајде, идемо"
сви наглас; "Лепо се проведимо"!(Have a great time) ја и она.
ја! "па ти си се заљубио?!...а? обожавам те"
Марикела; "да се видимо".
Саша; "Сутра".
ТРЕЧИ ДАН
 отишао сам, пре подне и чекам, чекам, .... ".
Уплашио се, и окренуо; "Марикела!", мени је плажа ноћу лепа, и предању још лепша: "и причамо ....
Марикела; ”идем!"
Саша; "морам да идем".
Марикела; "?! не разумем?", "морам Марикела”, бело гледа и ништа ја не разумем.
"Да, Марикела идем кући". она; "шта, нећу се видети?. Ма како ...шта,...неразумем...ти идеш кући? Будало једна! И шта ћемо сада. Саша, кретену један?!". мотор и оде. пола сата дошла је, мотор стане, мало сузе и загрли ме;
"Кад ћеш да дођеш?"
"... незнам али идем....", е сад сам ја тужан!
"пиши адресу, знаш шта? Има да дођеш у Холандију! разумеш. Има да те бијем, јел знаш! Е тако!""Марикела обећавам!” љубимо се, и љубимо се и оде, од Марикела.
она је звала, писмо све имаш, Саша. дођи, само карту купи. важи?"
ја; "ВОЛИМ ТЕ МАРИКЕЛА"
Марикела; "ЈА ВОЛИМ ТЕБЕ, САША. САМО ТЕБЕ, САША!”.
дри дана...
.... ја, нисам видео Марикела. отићи ћу, да, стигнем и љубим Марикелу!
 питам се како? Ето, незнам али било је лепо, прелепо...

  сећам се Марикела. пуно. кафу пијемо, девојка, мисли незнам шта је "оцутан". "Ма ме волиш?", Саша, каже девојка; "ја оцутан". "шта?" Питам…, "шта је било?"; Девојка; "Јел волиш, Марикела?! а мене?". као да нисам ту, "Јел Марикела?"
Саша, “гледа и лепа девојка”. гледа па каже; "Слушај”, (суза капну) "извини...ти си најбоља!(не она, него Марикела!)
 3 дана, ово је "лажна" понуда женама, "права", само у мислима; Марикела
..киша. ајде унутра. суце, волим..

"КАЗНЕНИ ВОЈНИЦИ"


  први пут у војску. било је некад, Бања Луко. пре, када излазе војници у град, женске; један; мужјак, а женски; сетам! оооо, Бања Луко. добро, кад у град иде има, “журка” има, пиво. било, мајке ми, било, а ја, будала кад се напијем. и вајда, “пораз”, умро ортак, каћаље и два, три, дана; “жутица”! јаоооо, болница, и одо ја у Сарајево.
   отово, “жутица”, петнаест дана и каже, доктор још месец и више, нема више војска. истржи то! војска нема.
  добро!
 ...досадно, до “болан”, има ...а појма "сине", шта..али и ја имаљу после, “шутицу”, добро, месец ипо дана, још петнајс дана, још има да се чека и одо ја, нема војске. ма, какви!
 “хоћу кући, хоћу кући, , хоћу кући, хоћу кући, ...начи, месец ипо дана, још чекам два месеца...петајс дана!! еј. одо…..
  е супер!
  две, три године, “дослужење”! два месеца….а јебига. зајебо сам се. сада; Хрвоје. али још има. пут мишко, Бјеловар! сат времена, Загреб.
 протуве! кувало се, кувало. војска, Шиптари само албанија. нема Српски. мислим и "Буркер", да ман; Хрвоје и Шиптари.
  и сад “војска”, смотра,...капетан; "буркер", храна и радови! ...и ја, исто???! капетан каже. па јеботе, петајс дана и крај војске.  (о маму јебем….”##$)
  идемо!!!
камион, возимо, провалио сам; шиптари!!! јеееботттеее….возимо се, као у филму;
  “АЛИ БАБА И ЧЕТРДЕСЕТ ВОЈНИКА”, нешто тако...мајке ми..
  долазимо, унутра, и кревети, скидам се, фајта игра; Партизан-Динамо...тако беше? Срби-Хрват. сви гледају пренос, само Хрватска. Срби,  не. Шиптар; “јел гледаш фудбал?”; “ја? ма јок.” (а у ствари, не волим фудбал. (Срби; Остоја-Косово. Остојић-Србија, не дипломата; а ја; Остојин, Босна., глуп ала бијем. таква ми је нарав. сад Остојин, хмммм...Муслиман? “може бити!))
  и  лопате, ашови, воде, ...ја исто, учим шиптарски; “шиша ноне”, “амур куре”..а не могу да се сетим...женске, дају ми воде а јебига. пре; Југославија је била.
  ..и пар дана, хоћу кући!!! нешто ми не прија...камион и одо ја кући. а још десет дана и крај, и пежи пре. али...сада, насад шта да кажу??! а јебига, знају, још тесед дана и крај.
  капетан, “на зуб”! идем у упут у загреб да “одговара” на питање. шта је сад??!
  “јел јасно.”
  ...иду ….”разумем друже капетане!”(ма…). исто тако, Циганин и ја, а документа, писмо, печат….а главни је Шиптар! хаха….али добро је; шиптар али Македонија. идемо
  бла, бла, загреб, начи, два, три, сада доктор је отишао.. сами! ааааа….сутра, а шта ће мо спавати?
 македонац “шиптар”, “циганин” и ја, ”Босанац”.
 телефон, шта? ко? те?...аха...идемо! никок нема. “ало?” три војника!? те је, патаљон? возови, војници…? .ма нема њу? па добро, да преспавамо. али врага;
  војник; “ко си ти?”
  ја кажем, “јелбо” ако се деси нешто, ја сам крив и идем у затвор. јел ја сам “луд”. начи, ако несто да се  деси, па да добијем..,.патине, онда или крвав полиција и патрола у затвор, идеш или боље “најебосам”!
  “.....ја….”
  “ма ћути мајку му јебем, ћути. де си, биста му материна. де живиж?”
  а јебига…”у БГ…”
  “???!! па што нека жеш, јеботе...ја сам у земуну. иначе “јеботи јежа”. сутра идем и никад више да чујем да си "луд". ….”
  ...једва!!! уф. мало и помогло, Македонац, нешто рекао али шта, не знам….ћуди, јебети….јебешми; “земунски клан”, хаха…
  “шта?”, Македонац
   “ма. ништа….”
доктор и, чекамо...чекамо...чекамо…”а! ево излазе. добар дан. докумената”
  отвори доктор, коверат…..пар секунда…..
  “МММММММММММАРШШШШШШШШШШШШШШШШШШШ!!!!!!!!!, ово претај капетану, маму му јебем...марш…”
  полако одлазимо. ћутање…..
  “ајде отвори? видиш шта је?”
  “ааааа, хаха...и ….ма чуди ту!!”
долазимо, и чекамо. улазимо.
  капетан; “ништа. оружие врати, и колико имаш?”
  “пет дана...девед, сад…”
  “хмммм, ајде., али баки мој….ајде!”
 смотра, немам пушку, немам и “каиш” и ципеле...….готово!!! крај. спремасе и ….капетан;
  “лепо је било, пријатно и опет да дођеш...а ко зна…”
  ….и бостравимо се….
  мислим се, шта је у писму….Митровица! Србија!
  после, заставник, Срби је... Капетан, Срби…..а шта пише….