први пут у војску. било је некад, Бања Луко. пре, када излазе војници у град, женске; један; мужјак, а женски; сетам! оооо, Бања Луко. добро, кад у град иде има, “журка” има, пиво. било, мајке ми, било, а ја, будала кад се напијем. и вајда, “пораз”, умро ортак, каћаље и два, три, дана; “жутица”! јаоооо, болница, и одо ја у Сарајево.
отово, “жутица”, петнаест дана и каже, доктор још месец и више, нема више војска. истржи то! војска нема.
добро!
...досадно, до “болан”, има ...а појма "сине", шта..али и ја имаљу после, “шутицу”, добро, месец ипо дана, још петнајс дана, још има да се чека и одо ја, нема војске. ма, какви!
“хоћу кући, хоћу кући, , хоћу кући, хоћу кући, ...начи, месец ипо дана, још чекам два месеца...петајс дана!! еј. одо…..
е супер!
две, три године, “дослужење”! два месеца….а јебига. зајебо сам се. сада; Хрвоје. али још има. пут мишко, Бјеловар! сат времена, Загреб.
протуве! кувало се, кувало. војска, Шиптари само албанија. нема Српски. мислим и "Буркер", да ман; Хрвоје и Шиптари.
и сад “војска”, смотра,...капетан; "буркер", храна и радови! ...и ја, исто???! капетан каже. па јеботе, петајс дана и крај војске. (о маму јебем….”##$)
идемо!!!
камион, возимо, провалио сам; шиптари!!! јеееботттеее….возимо се, као у филму;
“АЛИ БАБА И ЧЕТРДЕСЕТ ВОЈНИКА”, нешто тако...мајке ми..
долазимо, унутра, и кревети, скидам се, фајта игра; Партизан-Динамо...тако беше? Срби-Хрват. сви гледају пренос, само Хрватска. Срби, не. Шиптар; “јел гледаш фудбал?”; “ја? ма јок.” (а у ствари, не волим фудбал. (Срби; Остоја-Косово. Остојић-Србија, не дипломата; а ја; Остојин, Босна., глуп ала бијем. таква ми је нарав. сад Остојин, хмммм...Муслиман? “може бити!))
и лопате, ашови, воде, ...ја исто, учим шиптарски; “шиша ноне”, “амур куре”..а не могу да се сетим...женске, дају ми воде а јебига. пре; Југославија је била.
..и пар дана, хоћу кући!!! нешто ми не прија...камион и одо ја кући. а још десет дана и крај, и пежи пре. али...сада, насад шта да кажу??! а јебига, знају, још тесед дана и крај.
капетан, “на зуб”! идем у упут у загреб да “одговара” на питање. шта је сад??!
“јел јасно.”
...иду ….”разумем друже капетане!”(ма…). исто тако, Циганин и ја, а документа, писмо, печат….а главни је Шиптар! хаха….али добро је; шиптар али Македонија. идемо
бла, бла, загреб, начи, два, три, сада доктор је отишао.. сами! ааааа….сутра, а шта ће мо спавати?
македонац “шиптар”, “циганин” и ја, ”Босанац”.
телефон, шта? ко? те?...аха...идемо! никок нема. “ало?” три војника!? те је, патаљон? возови, војници…? .ма нема њу? па добро, да преспавамо. али врага;
војник; “ко си ти?”
ја кажем, “јелбо” ако се деси нешто, ја сам крив и идем у затвор. јел ја сам “луд”. начи, ако несто да се деси, па да добијем..,.патине, онда или крвав полиција и патрола у затвор, идеш или боље “најебосам”!
“.....ја….”
“ма ћути мајку му јебем, ћути. де си, биста му материна. де живиж?”
а јебига…”у БГ…”
“???!! па што нека жеш, јеботе...ја сам у земуну. иначе “јеботи јежа”. сутра идем и никад више да чујем да си "луд". ….”
...једва!!! уф. мало и помогло, Македонац, нешто рекао али шта, не знам….ћуди, јебети….јебешми; “земунски клан”, хаха…
“шта?”, Македонац
“ма. ништа….”
доктор и, чекамо...чекамо...чекамо…”а! ево излазе. добар дан. докумената”
отвори доктор, коверат…..пар секунда…..
“МММММММММММАРШШШШШШШШШШШШШШШШШШШ!!!!!!!!!, ово претај капетану, маму му јебем...марш…”
полако одлазимо. ћутање…..
“ајде отвори? видиш шта је?”
“ааааа, хаха...и ….ма чуди ту!!”
долазимо, и чекамо. улазимо.
капетан; “ништа. оружие врати, и колико имаш?”
“пет дана...девед, сад…”
“хмммм, ајде., али баки мој….ајде!”
смотра, немам пушку, немам и “каиш” и ципеле...….готово!!! крај. спремасе и ….капетан;
“лепо је било, пријатно и опет да дођеш...а ко зна…”
….и бостравимо се….
мислим се, шта је у писму….Митровица! Србија!
после, заставник, Срби је... Капетан, Срби…..а шта пише….
Нема коментара:
Постави коментар