субота, 10. фебруар 2018.

Маратонски трче почасти круг

јебено, умро је. велики магичар, глумац, али је умро. слава му!
Мислим онако све умиру пре или касније. ‘заслужни’ јел има, плату?.а јебига, али други људи? ‘заслужни’ само умро. сам, мало луди, веће, иначе на гробу има море умрлица и нико на гробу,  цвеће на друго, успут стане, види гроб, ‘види тамо човек, знам, јебига оде и ти нешто не знам, ‘читуљи’ има гробова, море гробова….
...болест, страх...мучи се, мучи се, нема што је то је, нема излазе….
  страх; кад умреш?’ нико (не) прича о овоме.и ја сам био; ‘мртав и бео’! ‘врата’ одлази. или у рај, или у пакао. има у души нешто. ‘врата’, прошло, опет напоље и видео сам све. још стојим, а други пут ‘рутина’ у небо идем.
  ја сам до живео, кад опет умрем, а јебига страни суд ба бирај.
 весело! ово је пропао, у дођеш само. ‘заслужни’ само у миру, и у небо али и они људи и народна све је исто. умиру.
 добро, неће о томе кад се ја умирао, први пут, кома 21 дан, ‘врата’....па причамо о томе. има стара и изрека;
  "У вама такође живи све што није прикупљено у младости, а као живот и младост надате се да седите овде у жутој рушевини гроба. Да, још си разарач свих гробова: моја слава, моја воља! И само тамо где постоје гробови, постоји васкрсење. "
  ...и немо тужан бити. пре или касније. ево ти, глумци у давни умрли. грешка, млада, стар...а јебига, али пре или касније, сви ми морамо да  идемо, како са кока.
  и онда, зезамо се, како са коке живимо људи….пре или касније! слава му.