“назива те мајмуном мојим, ти запенушена будало: али ја тебе зовем гроктавим крмком својим, - још ћеш ми гроктанјем својим покварити хвалу коју сам испевао лудости.” -Фридрих Ниче
невероватно. и опет “блокада”??! а што? холокауст у мислима, море људи. жао ми је много. кад сам гледао, биоскопу, Јевреји, плакао сам. и онако, питам се, а исто тако и Руси, Срби, ...колико има Срба, поклани? 1991... Хрватска, Шиптари, има...али само Исраел! али колико има година, холокауста? 150 година. ај! само “бола и јада”, сви ми, а кад Исраел, да нађем, зезам се, шала, зезамо се, а ома “блокада”...???!! а “мосат”?
на шта. или Тел Авив или “холокауст”? ја сам могао да одем у Исраел, “грешка у корацима”, не може; 21 дана у “кома”. мало је фалило да ја идем. али не могу сад...ај...не знам. ево да видиш па ми кажем у “холокауст”. могуће и ја, Србин Босанац у партију Тел Авив, па да ђускам и ја, Исраелу! ти ћеш да молиш, а ја идем у Исраел. видимо се...има да нађем, жену...како се име зове….Сарит? Мирит? мало се сећам, 20 година...а сад, ко зна...
лепо је београду(?). “београде, београде, а неке учу…лалала..., авале”(?). ајде, питање; ко ју песму певач? а...београде, а име и презиме, не! ма и ја, не знам, а ортак, женско, да, да, његов, има песму; “београде, београде, а неке учу…., авале..лала, “, ђорђе мањаворић. ето. ма, кажем песма.
е сада, “путешествије” у БГ.(уф, како да објасним) е, да. клинци. па јебига, било је некад, у парку, играли смо се, али “трч, трч”, па идемо негде на; аутомобилом. клинац. мало већи; аутобус. сссс, па шта? 20 минута; Павијон-Тито.
еј, ја незнам улице како се зову, па оприлике, ма баш ме брига о улици. ево сад исто НС. све знам, али ја знам, да је и шта и је. добро, “учара” али отприлике. мали град, али све има, гужва, ресторани, кафићи, ...ма има, иаааааа….јебига; “куршлус”, “дух који хода”, седнем, кафу и људи! гужва, али шетача!
...шта сам тео да кажем? а да. НБГ, начи; Павиљон-Тито, 20-30 минута. ученје, на сад, ууууу….гужва...ооооо, ушао сам, је два, вози, зној, врућина, кашљу, смрте, пувају, уф...изађе, иде у земун,. меркатор. чекам, 16, најзад уђем, и ја идем аутобусом, једну станицу. готово.
15, 16, година, исто али у парку! де има људи да се шетају. нема. кад се заврши школа, долази, “типови”, добро, све сам снао, али “уби-боже”! ето.
а јебига, у парку, нож, ..добро, у парку али нема људи; у глет град! само зграде. по дану има људи, пролазе, нешто се дешава, али полако, мрак да пада, никог нема! ала баш, нигог!
онако, сам; “особењак”, сам биоскоп, филм гледам и полако кући, 22 сата, меркатор-павиљон, пешака, 15 минута, нема никога! језа тиха
15, 16, година у парку, на клупи, у школи, пу тању, поноћу...бога ми, не знам…
мало старији 18, 19, идемо у “кафић”! а? “мићо-бајо”. отворио “кафић”, фудбалер. хатунић. е то ду сам и жао. па јебига, 80% криминалци. а све сам...пола је умро, али кафић, де има да одем, у други кафић. само једна. и павиљон, хала спортова, фонтана, југославија хотел, 45 блок, 70 блок...па ајде? НБГ, а…у ствари има; “кафана”, али, туча, пијани, спавају ко “летви”, ...ма...а јебига! хихи..па пијо сам. шта да се ради. после, хатунић.
е сад; “путешествије”! хахаха...БГ! нострадамус. идемо. павиљон, меркатор, кружни ток, тито, дри куле, мост,.....уууауууууу! “београде, београде, а неке учу…., авале”, није било.
идемо….мост, пијаца, тунел, десно, радио с града, напоље. у даљини “кип”, карадордерица, “пуш”-та та та тататира, лево (а јебига, десно, спавао сам, кад се учило..хи), робна кућа,...јебига; кнез! “штравта”.
не знам да се сећам, било је бре, аутомобили “кривина” и кнез, добро се сећам..и сад, ово. сад, цигле и шетамо.
нема ништа!
...и сад, мало више кнез. па иде, иде, иде, калемегдан, али у даљини, види се, али о том-потом. има; диско! “шмекери” и ..а не знам, било је, "цане", “која, тамо сам ишао. зграда, једна улица.
калемегдан! пааааа...исто; опозит, Звезда и Партизан. исто; шмекери и бип-пиво. једно поред другог. “шорка”, стално и затворите.
ма “рупа”! исто, онако, “мешано месо”, и “шмекери и бип-пиво”. има, кафић, …. долазе људи, гужва,...онако, није лоше, али “кнез и калемегдан”, у групи! само сам једном био , ђаволом има копита, трен, језа тиха, онанишу, ...како де...ево, ортаци “у боболни”(павијонци)...не могу да причам, језиво, женска умрла...ма ужас. причаћемо, али ...језа тиха...заборави!
добро. стало "онанишу", идт, и нема весе “рубе”. сад има “флојд, Флојд”..”шанса”? а….ја мислим….мало сам био..(мажестик?). мало сам био. не знам, нешто не прија...шта сад? “ТАШ”....онако, није лоше…
има; клизанје али аутобус, има да се “трчи” у….клај, клај,...један сад, ја мислим. аутобус.
тамо сам, и жао. било је свашта. полиција и сто...шамар добио,..ма; “о младости, о младости…”, ах :)
а јебига, мало старији, кафић а баш, велики град, па “трш, трш,..”, па кафић. Булбулдер, Вождовац..ааа…све сам, али ја сам “улица”, хаха..
“санкције”, “телефисације”...а појма не знам шта је. Слоба власт, “одоманације”, нема пара, шта сад?! све, више и више, “диселаш”, “масерати”, “лапорнџини”, “сузуки”, “сувлаки”..(а откут сам), пиштоји, пуцачина..идт
ЖУРКА! то је добро. слушај. упознајемо у стану, 15, 20, људи; нови пријатељи, нови стижу, у поснамо, љубави, женидба, ...то је добро. исто и ја, упознајемо се, причамо, ...онако. мислим, кафић пуно пара кошта затовојство….има да купиш, самопослуга, пиб-пиво, вино, ракија, идт….
рецимо БГ, нема да излазиш, жутка? да. е сад, НС, море кафића, ресторана, “чукла”, баш њу, са мене? нема, као од “гуме”, да се насмеје...а добро. нова држава, а опет други град, други људи…
...но добро. још у БГ
сплавари
…. “Голинанције”, “валелације”, “ивелације ... Слоба, БГ па нема ништа, пре и после тога. ужас! али све, више и више, сплавове. пре, сплавове, ...а јебига, како да се објасни. БГ, има “сплав”, али мало већи “сплав”. сетио се неко, па купи, столице и сто, “шанк”..”деска”, ништа, само ракија и пиво. укуца таблу; “уби се сам”, “пацов”, “наре чара и каблара”,..и ево ти сплав! и погами, не зна те, сплав је!
е сплавори расту, мало већи “брод”, десет људи и чаршав. “лађа”, шлепери стари, брод, јеботе; “шојић, бела лађа”, и полако...рецимо “југославија” хотел. пре ништа није било, шетало се, “корсо” а сад? кафићи. и пази, како је скупо “ужи опадају”! у ствари, БГ јако скупо о "тахи". ево на пример...а откуд знам, тахи, “зона”, 2000, више, мање. НС, “мајка мара”, ево например; станица-нова детелинара; 200 динара. а рецимо, возио сам тахи, детелинара-ченеј; 1300 динара...а јебига. а све је скупо? БГ од НС?.
еее!! сплавови. сад скупо, река, али мало даље, 70 блок, “багатела”, али опет пази; "бетон" и полако “узано”, “ју ја”, и само један, не здраво и сплав! па пожар? у реку? “о младости, о младости, мо ја…”, филм, и стало у земун; пола петон и пола сплав.
кафић, пиво? папрено. код куће. журка. ја, женска и бип-пиво и љубимо се, нема бато, самопослуга.
у ствари у београду нема ништа да се види. празне улице, технологија, ...ма шта? нема шта да видиш, па сам умро, па сам продао, оживео, и у НС, други пут. а она ко, има људи море у НС. лепи има људи. а БГ, три човека има, од 7 готина. само кола. има и ту, али има. мало даље, изван града, само кола иду. кад се шетам, никог нема! језа тиха….ма ко ће знати, кућа од куче, 5 година. 2 године, трећа кућа. вајда сам био четврта кућа, 3 године, одједампут; човек, зна!
одвише сам, је, нема никога да се борим. деца, жена, ортак, посао, кола, ...исто тако, ортак, Кипранин, досадно, па хајде о вама. па и ја исто, па и ја досадно. “куршлус”, воз, 400 дин, тамо, назад, “банја”, воз, изађем, кола стоји, ортак, БГ, “таблице”….па нема везе.
12 сати, изађем, све је исто,..суво, види се “бал на води”, кафицу у кнез, па опет идемо, види се, ортак, и ресторан ручамо, опет кола и у Павиљон, да се види, “ране”, зграда добри пријатељи, или кафу, или не, нема парка, досадно, јеботе...назад. не знам! 2, 3, сада, и не волим у БГ. не могу да видим очима! не знам. и 5, 6, сати, назад...
...мислим...БГ, гужва, нема људи, само кола.НС, има људи, море, али нервосам сам.
ТАЊА И ОЉА
МАТА
отишо са увек! НС, никог незнам. само “Клара и Геза”, све су умрли. у ствари има, пар них, досадни. БГ, очима да видим. НС, нисам никога да се, “дружи” али боли баш….идем ја на ченеј. цвеће, занима се, никог ни не треба. а пази ово;
телефон зове, “бикили”! пролази па да видим и кафу попијем. лепо, на ченеју. слава, долазе на славу, сви, “Београђани, јеботеееее…”, мало има људи у НС у.
ма све једно..прависе; воз, земун, или, нови београд. кафиц у, пола сада и назад. пре потне(ако су ту! хахаха….)
"БИКИКИ", БГ на ЧЕНЕЈУ
П.С.
а види ово! НС?! сада. а пре, Павијонци. прогони ме....
ја, ујутру “чоколаде”, билуле, упали ТВ, "хон" у тишини и радио нека свира. мислим, ја волим радио а ово друго….сссс…
има телевизора “добро јутро”, 3, 4, комада и “шкљоцам”. причају људи, прилог разне теме. начи ТВ, утишам, радио свира и гледам. свашта овом свету. сад, ајде да видим, ујутру што се дешава.
човек има “чоколаде”, човек, црева, жљеста и умре “чоколада”??!! онако без везе; “чоколаде” не сме за, “пушење”....па не знам, да видим сутра, шта сам “пушење”. е а пази сад ово! фајта, “шкљоцам”, “Пинк”, причају нешто, а удаљини, као, “кува јело”, а ово; цело тело “таттоо”!!! и шта сад ово значи?! прво, таттоо…”ЈНА, срце”, идт, а кување?! цело тело. и море спрема јело, цело тело,”ЈНА, срце”...234, 235, 236,...3423,... ”ЈНА, срце”. а шта једем! ја, доручак да једем, погледам, ”ЈНА, срце”, море, и не могу да једем?! ма пали, то!
ево обрилике, Исус нема ”ЈНА, срце”, човек. на крст, нема ништа и у рај иде. примере ради, ја кад се десило, два један дан у “клиничка смрт”, али нема ништа ”ЈНА, срце”, ожинук. тобро сада не битно, о том-потом...Исус нема ”ЈНА, срце”, “васкрсно” а ”ЈНА, срце”, у ђаволу носи када умре. е то сам ја, немам ”ЈНА, срце”, начи шта; исто “васкрно”. а сатане у пакао иде. војска “пуцачина”, опасна “бели војник” и ђаво, инцести, педери, таттоови, идт...али….претерао тему.
“ЕМИРАТИМА”, земља то се гледа! прво, “шта је? ко је? деје…”и...СКИНИ СЕ! женска гледа. скине се и ово; ”ЈНА, срце”(ја мислим да, “скине се”, а “шта је? ко је? деје…” и све по реду..јесте!)
“ма, пали! ајде здраво на, ”ЈНА, срце”!”
отказ бато и “стака”!
а има и Јапанци, криминалци. то је “симбол”! ево ти, “задруга”, “парови”, исто криминалаца колико волиш.
ма има разни, таттоовима, пре, или ако имају ”ЈНА, срце”...234, 235, 236,...3423,... ”ЈНА, срце”. и гледам у храну, и повраћа ми се!
Пандора, (грч. Πανδώρα), (лат. Pandora) у грчкој митологији је жена титана Епиметеја. Пандора је жена која је на свет донела зло и патњу.
Митологија
Стварање Пандоре
Титан Епиметеј је подарио животињама добре особине, и када је на ред дошао човек, више није било ниједне особине. Тада Прометеј, који је осећао да су људи много супериорнији од животиња и да због тога треба да имају нешто посебно, нешто што животиње немају, одлучио је да то буде ватра. Од Зевса је украо ватру и дао је људима.
Зевс је био веома бесан због крађе и одлучио је да казни Прометеја и његову креацију - човечанство.
Оковао је Прометеја у непробојне окове и послао је орла, а орао је био Зевсова света животиња, да му сваки дан кљуца јетру. Како је Прометеј био бесмртан, његова се јетра свакога дана изнова обновљла, али је он и даље патио, све док га Херакло, док је извршавао своје задатке, није ослободио. Прометеј је знао, а није хтео да каже Зевсу, и која ће Зевсова жена носити дете које ће га свргнути са власти, као што је и он свргнуо свога оца Хрона. Све то, као и крађа ватре, је утицала на одлуку Зевса да Прометеја баци у окове.
Да би казнио људе, Зевс је наредио осталим боговима да, као дар људима начине жену, и да јој сваки од богова подари по неки дар. Пандорино име у преводу са грчког значи свиме обдарена, јер је то сложеница од две речи - pan = све i doron = дар.
Пандорина кутија
Прометеј је Епиметеју, своме брату, рекао да не прима никакве дарове од богова, али га овај није послушао и, када су богови послали Пандору на земљу, заљубио се у њу. Хермес му је рекао и упозорио да је она дар од Зевса и да не дира Пандорину посуду која је била њен мираз. Са друге стране, Епиметеј је рекао Пандори да не отвара ту посуду.
Знатижеља Пандорина је била превелика и она јој није могла одолети и отворила је посуду. У том тренутку је све зло изашло и, на до тада безбрижно човечанство, које је живело у благостању, сручили су се куга, туга, сиромаштво, злочин, очај, похлепа, старост, болест, лудост, пркос, глад, превара...
Пандора је брзо затворила кутију и унутра је остала само нада. Пандора је тада увидела да је свет без наде туробан и врло хладан и опет је отворила кутију из које је изашла и нада. Тако је човечанство са свим злом добило и наду.
Друга верзија мита говори да је нада била заправо најгоре од свих зла, јер је била једнака страшном предзнању. Пандора је тако, затворивши кутију пре него што је нада изашла напоље, спасила свет од најгоре штете. Наиме, сама би се реч „нада“ (грч. Ελπις) боље могла превести као „предвиђање несреће“.
Сама синтагма и метафора Пандорина кутија није добро преведена. Наиме, реч - πίθος - pithos - значи посудуа, ћуп, и вероватно је Еразмо Ротердамски у своме преводу Хесиода заменио са речи - pyxis - која је значила кутију.
Био је родом из Ароноба из града Тесвита. По предању, када се Илија родио, његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и храном пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост се доказује у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.
Тадашњи ауто Ахав, под утицајем своје жене Језавеље, беше напустио веру Мојсијеву и уместо Јехове славио туђе богове. Пророк Илија супротставио је цару пребацивши то отпадништво и пророковао сушу и радо због слављења туђих богова. Чинио је чуда кроз која је Бог показивао Израиљцима своју праведност. Због неправди коју је цар чинио народу и грамзивости Илија је прорекао да ће му и његовој жени пси лизати крв после смрти, што се и обистинило.
"Пророк Илија ушао је у Ханану у пратњи свог ученика Јелисија. Кад стигоше у Јерихон, на очи педесет других пророка, удари плаштом по Јордану и води се раздвоји на две стране. Кад пређоше на другу обалу, подиже се грдан вихор, огњена кола са огњеним коњима раставише их у вихору однесоше Илију на небо ". Свети Илија, према томе, није већ већ отишао на небо.
Срби су преласком у хришћанство многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију. По народној традицији, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава кола којима се на вози по небу и облацима. На иконама се Свети Илија представља или како на ватреним колима иде на небо, или како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових зрећа на брду Камил или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Дан Светог пророка Илије се обележава 20. јула по јулијанском календару (2. август по грегоријанском календару).
па, Илија Громовник, свет; у Енглеска, Русија, Аустралија,....држава, град, и ГРОМОВНИК.
е сада, Громовник и баш, Нови Сад, Нови Детелинара, али слушај пажљиво.
грмљавина...сева и полако, иде од Илије, и полако иде у град, начи….бојим се! истина. све сам то, до живео...сећам се, стрип; Астерикс и Обеликс, не плаши, или плаши “небо да уручи”, е ово је плаши сад.
ја, први пут видео то. у ствари и још, три пута, грмљавина и кућа и опали, гром...е то сам тео да чујем. не могу да опљасни како “цепа”. исто тако и пас, мачка, свиња, крава...не могу да ти опишем, животиње! исто, али, сто пута, страх.
и сад опет. Громовник. мајке ми, Астерикс, Обеликс и ја. начи, приближава, ролетне, каси светло и купатило и чекам како да почне.
сева, киша, као да се тресе од грмљавине, ја ти теби кажем, и полако, полако, отлази. видим мало грми, али у даљини... добро је. и сада, ролетне, радио свира иполако напоље...
улази на боље, мало у даљини сева, готово.
“ЋЋЋЋИИИААООООО….БУМ”, пукне гром, не могу да опишем да се десило, брже опет, опет ролетне сатворим и опет чекам. шта је то, није ми јасно. као да “НО НО”, иначе да заврши Громовник…
е, ово нисам чуо никада!!!
...истинита прича, веру ми на реч. исто тако и ми, зграде сви ми. невероватно. и сада, сева
...није било...Авганистан?, Јужна Америка? Јапан? ...не знам..
гледам, “задруга”, “парови”, и “ттааоо”. иначе, кад се саранимо и оде на небо, а како небо, црква моле недеља, побожни а носе “ттааоо”? па, небо а пише; змија? Адам и Ева, јабука или змија? нешто нејте како ваља.
шетача, гледам, само има “ттааоо”. видим, лепа девојка а у мислима, не могу да видим, очима!
не знам…
БОГ, селекција, од мајке рођене, нема ништа што да ли, ваља, ништа што нема, и ако нема иде у рај. а како човек има али је поборник? каже када умре, пакао зове, ђаволу има “ттааоо”. срце но!
мало и ја да узмем “ттааоо”. “паука”. значење? а…
војска, пијемо, ...сад онако, још пијемо…”блејимо”.
“ЈАО, ко је готово! да ми направиш, “паука”!”, ја
“хоћеш? сутра?..ма немам проблема…”, каже ортак
“договорено! још два пива, молим…”
пробудио сам се, глава цепа...војска је, и видим, ..како беше; “ЈНА”, снаг..јаоооооо, снаг; “паука”...погледам?! нема ништа! “ооооо, добро је,.уф...добро је”.
кантина;
“два пива молим…”
“јел си нашао иглу?”
“ма бежи …”#$...пије пиво. кад умреш идем у рај, нема ништа. а пар них има, и пакао зове!”
“Из сваке њихове жалопојке одјекује освета,у свакој њиховој похвали има наношења бола; а бити судија - да се за њих чини блаженством.” Фридрих Ниче
кад сам умро али зајебо! “војска”. на пола излазим, сви су умрли; може кошаркаши умро, аутомобили умро, "пушкаранје" баш умро, али ђаво, исто да умре али не; васкрсо! слабо иде у човеку, нисам знао, “тајна”! злотвори, "сиопате", змије, отров,... јел радио нисам, “што зна, питам”. а ово “не питам" и парно на мишку”; па јеботи јежа!
ма небитно.
има све вести на небу. Исус на Земљи, Ислам на свет, Јевреји васиони. "ЈАХВЕ". једноставно
ја сам Земљи, војник. има славу, Православу веру, оцек; “Свети Ђорђе” тражи змију, и главу мачем убиа аждају.
војник, и мају генерали и у Земун. генералице "војник" причали о томе. идем да видим….
Сарит, треба да видим, Сашу. прави војник.
предавао, јебеш ми, сам-махер а не воли да предајем, и ја сам војник. досадно.
улази, “закаснила”(Богинја), добро, продајем. ја, предајем, а Сарит гледа. компјутер, не го гледа, у не компјутер. престаје рад;
“сутра да дођеш”
“неће моћи, ове ноћи!”, намигни…
“има се, нема се? ништа, не?”.
сви заједно; “нема места” (тужас сам ја. отишла је она)
опа! “има те!”
“неће моћи, ове ноћи"! , прекрижи "расправа" јебига”
"а, да да"....плус, плус
“има проћи...има, има проћи…ај на “потрикуше”(пиво) и пуши, “морава”. ја частим!”
(љубав?)
и ево. пијемо пиво, причам о себи, парница, сутар мотором погинуо, документа, ….бла, бла, бла...ма…”де живиш? павијонцима? идемо!”
(“ ….ааа зна птицо те си била” ...оооо, са мене)
ауто; ЈУГО! “то царе! ја има “опела” 36 година стар, поправга” погледа?! ја?…..ХАХАХА…песма;
“БРЕ ЋИКИ ЂАНУМ, БРЕ ЋИКИ ЂАНУМ, СТАРИ ДУШМАНИ…..у “сушу” ти јебем" каже Сарит
….предавао, готово, "Саша. код мене или ја код тебе? ... тамо-вамо, “ноици, ноици, фубалон?”
е лепо је било Сарит или ти “Снешка”.
“слушај. само доћи у Тел Авив. има све. ту сам...само доћи...молим те….”.
пре тога, имао сам девојку; Мариела (Холандија);
“слушај. само доћи у Амстердам. има све. ту сам...само доћи...молим те….”.
пре ратованја. и да сам мислио да дођем у Тел Авив а ја; “пуко” сам! труги пут још теже! Снежана, свала, телефоном, “ако теба нешто кажи”, да дођем….бато мој, бољима немам и шта, и де...што се каже “шано душо”. отишла је она…
Ђаво од тебе; “пуши курац педеру један”(а то да видиш, причаћемо о томе) и шта сад? ајде назад код Србије.
ја, Босанац има девојку Српкињу, нема више Јудаизам. (инаће (Србија: Остоја “Косово” Муке; Остојић “не дипломата" геџа; Остојин-Босна “глуп ала бијем”). е сад, Босанац је “пуко 2” и Српкиња одишла. нема те да видим шта је. ...ајјј! кад сам видео “фејсбук” да се Србија удала на шиптара, старно Нострадамус!
“Секта (лат. secta и лат. sequi и под утицајем лат. secare) је издвојена или затворена група људи која чврсто следи своја начела. Најчешће се секта формира насупрот основној групи из које је потекла, развијајући учење, које је по уверењу чланова секте, исправније у односу на учење основне групе. За све чланове секте карактеристично је да имају чврсту организацију и јединствене обавезне ритуале. У једном броју монотеистичких религија свако одступање од прокламованих догми, проглашава се сектом.
У почетку секта је била неутралан појам за једну мањинску групу која би долазила у конфликт са већином. Тај појам се најчешће користио у античким филозофскимкруговима, описујући мање филозофске групе. У том смислу и рано хришћанство може да се разуме као секта унутар јудаизма. У средњем веку, појмом секте су описиване јеретичке групе које су се одвајале од већинске Цркве. У модерно доба се под сектама најчешће подразумевају затворене верске групе, односно култови.”
“‘Адам и Ева су били први мушкарац и жена које је према Тори, Библији и Курану створио Бог.
Бог је створио Адама из праха земаљског и удахнуо му живот. Доцније је створио Еву од Адамовог ребра. Змија искушава Еву да поједе забрањено воће са Дрвета познања добра и зла и она Адаму даје воће. Бог их протерује из Еденског врта и проклиње их. Имали су синове Каина, Авеља, Сета и друге, који су затим населили свет.”
“Адам (хебр. אָדָם - буквално човјек, сродно са ријечима хебр. אדמה - земља и хебр. אדום - црвено; арам. ܐܕܡ; грч. Ἀδάμ; лат. Adam; арап.آدم) у Петокњижју и Курану, први човјек, створен од стране Бога, прародитељ људског рода. Муж Евин, отац Каинов, Авељев и Ситов. Био је прогнан из раја након што је пробао плод са Дрвета познања добра и зла.
Према представљају у јудаизму, Адам и Ева у потпуности представљају човјечанство, односно одражавају слику људског рода, а њихова историја се може посматрати као узор историји цијелог човјечанства.”
“Eva (heb. havvah, »život«) je, prema biblijskoj legendi, žena prvog čovjeka Adama, načinjena od njegova rebra, pramajka čovječanstva. Živjela je s Adamom u zemaljskom raju, Edenu, odakle je oboje istjerano zbog istočnoga grijeha. Spominje se u židovstvu, kršćanstvu i islamu.
U prvom izvještaju o stvaranju (Knjiga Postanka 1,27), prva je žena stvorena skupa s muškarcem te s njime ima ravnopravnu ulogu u upravljanju stvorenim svijetom. Ovaj je izvještaj mlađi i nastao je vjerojatno nakon povratka židova iz babilonskog progonstva, a pripada svećeničkoj redakciji (vidi: Petoknjižje), no vjerojatno se poziva na neke ranije usmeno prenošene legende. Drugi izvještaj o stvaranju, ranije jahvističke i elohističke redakcije, govori o Evi stvorenoj od Adama, te ukazuje na nju kao onu koja je popustila pred napastima »zmije« i jela od stabla spoznaje dobra i zla, te taj plod ponudila i Adamu. Izvještaj je duboko simboličan i ne smije ga se razumjeti doslovno. Riječima legende on nastoji progovoriti o porijeklu zla među ljudima. Istu nakanu imaju i izvještaji koji slijede (o Kajinu i Abelu, o potopu i sl.). Muslimani naučavaju da Eva nije ponudila plod Adamu, već da su istovremeno počinili grijeh po nagovoru đavola.”
Каин и Авељ су библијске личности, које се спомињу у Старом завету.
Према Књизи постања Авељ је био други син Адама и Еве и био је пастир, док је његов брат Каин обрађивао земљу. Каин је убио Авеља, љубоморан што је Авељева жртва првина из стада била прихваћена од Јахвеа, док је његова била одбачена
У Новом завету помиње се на почетку линије пророка који су били убијени („крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља“. У Посланици Јеврејима, прихватање његове жртве приписује се његовој вери, а крв Авељева упорођеје са Господњом „која боље говори него Авељева . Свети Оци, који се често коментарисали ову приповест, сматрали су га за тип Христа, а главно место поређења је био његов невини живот као пастира, његова прихваћена жртва и његова насилна смрт.”
Сет
“је у Старом завету био трећи син Адама и Еве. Према предању Старог завета рођен у 130. године од стварања Постања (Књига постања). Сет се помиње и у родослову Исуса Христа (Јеванђеље по Луки).
Ева је родила трећег сина, Сета, после Каиновог убиства Авеља.
Према Књизи постања, Сет је живео 912 година, и родио сина Еноса. Умро је по јеврејском календару 1042. године од постања, односно други синови и кћери.”
Енос (хебр. אנוש)
“је библијска личност, споменута у Старом завету као један од патријарха пре Великог потопа. Он је рођен у 235. години после стварања света.
По библијском предању Енос је био син Ситов, унук Адама и Еве, и нећак Каина и Авељa.
У Књизи постања он се помиње на више места:
„Ситу се роди син, кому он надјене име Енос. Тада се поче призивати име Господње."
„Кад је Ситу било сто и пет година, роди му се Енос."
„Кад је Еносу било деведесет година, роди му се Кенан. По рођењу Кенанову Енос је живео осам стотина и петнаест година те му се родило још синова и кћери. Енос поживе у свему девет стотина и пет година. Потом умрије. "
Кајинан
Кенан (хебр. קֵינָן) је био предпотопски јеврејски патријарх, поменут у књизи Старог завета.
Кенан је био најстарији син Еноса, и унук Сета, праунук Адама и Еве. Рођен је око 3435. п. н. е.(у 325. после стварања света) Умро у доби од 910 година , око 2525. п. н. е.(у 1235. после стварања света) Био је и духовни наследник Еноха.
У Библији се помиње на више места: "Кад је Еноху било деведесет година, роди му се Кенан." "Кад је Кенану било седамдесет година, роди му се Махалалел. По рођењу Махалалелову, Кенан је живио осам стотина и четрдесет година те му се родило још синова и кћери. Кенан поживје у свему девет стотина и десет година. Потом умрије." Кенанов је унук био Јеред.
Јеванђелиста Лука помиње га у генеаологији Исуса Христа (Лука II, 37), као једног од оснивача Месијанске лозе.
Малелеил је био син Кенанов, унук Сетов, а праунук Адамов. Имао је сина Јареда. Рођен је у 395. години, а умро је у 1290. години после стварања света.
Цитат из Библије:
А Малелеило поживје 65 година, и роди Јареда;
А родив Јареда, поживје Малелеило 830 година рађајући синове и кћери.”
“Јаред је био син Малелеилов, унук Кенанов, праунук Еносов, а чукунунук Сетов. Имао је сина Еноха.
Енох или Хенок (хебр. חנוך) - потомак Сет, син Јаредов, унук Малелелилов и отац Метузалемов, био је седми старозаветни патријарх. У петом поглављу Постања стоји да је Енох, „ишао пред Богом“, и живео 365 година, након чега „није умро, већ га је Бог узео“ (Прва Мојсијева), ослобађајући од смрти изазване гресима предака, а као награду за побожност. Православни хришћани верују да ће се Еноха заједно са Светим Илијом (Елииаху) појавити прилоком Христовог другог доласка.
Енох се помиње и у Кур'ан у исламској традицији као Посланик Идриз. Према неким исламским сведочењима, он је изумео астрономију, краснопис и аритметику.
Постоји неколико апокрифних књига које носе име Енох. Најпознатија је (књига Еноха“, коју другачије зову једноставно "Књига Еноха". Она се помиње и наведи у списима многих Отаца Цркве, укључујући Тертулијана, Оригена, Климента Александријског, Јустина Филозофа и друге.
Цитат из Библије:
А Енох поживје 65 година, и роди Метузалема;
А родив Метузалема поживје Енох једнако по вољи Божјој 300 година, рађајући синове и кћери;
Тако поживје Енох свега 365 година;
И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га, јер га узе Бог."
Метузалем (хебр: Метусалах) је човек који је према библијском предању живео врло дуго (969 година). Постао је симбол дубоке старости. Био је син Еноха и отац Ламеха који је био Нојев отац.
Ламек (хебрејски למך) је лик из Библије. Споменут је у књизи постанка као потомак Кајинов.
"Своју жену Кајин позна Те Она Заце сам проба Хенока ... Хеноку се родио Ирад, а од Ирада потекао Мехујаеј;... Од Мехујаела потеце Метушаел, од Метушаела Ламек Ламек узме две жене Једна се звала Ада, а друга Сила Ади Роди Јабала, који је постао праоцем оних шта под шаторима живе са стоком. Брату, ум бијаше име Јубал. Он је Праотац свих који свирају на лиру и свиралу. Јачина Роди Товел-Кајина, праоца оних који кују бакар и жељезо. Тубарни-Кајиновој Сестри бијаше име Наама. "
Ламек је рекао својим женама:
"Ламек прозбори својим женама:
"Ада и сила, глас мој изговор!
Жене Ламекове, Чујте ми бесједу:
Човјека сам убио јер сам ранио
и дијете јер ме ударило.
Ако ће Кајин бити освећен
седмероструко,
Ламек ће бити седамдесет и седам
једном! ' "
Ламек је био први полигамист споменут у Библији. Према жидовској традицији, Ламеку је Јачина била Дража од Аде.
Ламек је сличан свом претку Кајину, првом убојици, јер је сам Ламек некога убио. Занимљиво, Ламек Је једног свог сина назвао по Кајину.
Ноје, био је десети и последњи од антедилувијалних патријарха, најпознатији по потопу који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској Библији, у књизи Постања, поглавља Библија каже да је Ноје син Ламеха и да је једанаеста генерација после Адама. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година
Док су Потоп и Нојева барка најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као "први пољопривредник" и проналазач вина, исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим проклетством Хама.
Ноје је по библијском сведочењу имао три сина Сема, Хама, Јафета од којих воде порекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семити - жута (народи Азије и Америке), Хамити - црна (народи Африке) и Јафетити - бела раса (народи Европе).
