“‘Адам и Ева су били први мушкарац и жена које је према Тори, Библији и Курану створио Бог.
Бог је створио Адама из праха земаљског и удахнуо му живот. Доцније је створио Еву од Адамовог ребра. Змија искушава Еву да поједе забрањено воће са Дрвета познања добра и зла и она Адаму даје воће. Бог их протерује из Еденског врта и проклиње их. Имали су синове Каина, Авеља, Сета и друге, који су затим населили свет.”
“Адам (хебр. אָדָם - буквално човјек, сродно са ријечима хебр. אדמה - земља и хебр. אדום - црвено; арам. ܐܕܡ; грч. Ἀδάμ; лат. Adam; арап.آدم) у Петокњижју и Курану, први човјек, створен од стране Бога, прародитељ људског рода. Муж Евин, отац Каинов, Авељев и Ситов. Био је прогнан из раја након што је пробао плод са Дрвета познања добра и зла.
Према представљају у јудаизму, Адам и Ева у потпуности представљају човјечанство, односно одражавају слику људског рода, а њихова историја се може посматрати као узор историји цијелог човјечанства.”
“Eva (heb. havvah, »život«) je, prema biblijskoj legendi, žena prvog čovjeka Adama, načinjena od njegova rebra, pramajka čovječanstva. Živjela je s Adamom u zemaljskom raju, Edenu, odakle je oboje istjerano zbog istočnoga grijeha. Spominje se u židovstvu, kršćanstvu i islamu.
U prvom izvještaju o stvaranju (Knjiga Postanka 1,27), prva je žena stvorena skupa s muškarcem te s njime ima ravnopravnu ulogu u upravljanju stvorenim svijetom. Ovaj je izvještaj mlađi i nastao je vjerojatno nakon povratka židova iz babilonskog progonstva, a pripada svećeničkoj redakciji (vidi: Petoknjižje), no vjerojatno se poziva na neke ranije usmeno prenošene legende. Drugi izvještaj o stvaranju, ranije jahvističke i elohističke redakcije, govori o Evi stvorenoj od Adama, te ukazuje na nju kao onu koja je popustila pred napastima »zmije« i jela od stabla spoznaje dobra i zla, te taj plod ponudila i Adamu. Izvještaj je duboko simboličan i ne smije ga se razumjeti doslovno. Riječima legende on nastoji progovoriti o porijeklu zla među ljudima. Istu nakanu imaju i izvještaji koji slijede (o Kajinu i Abelu, o potopu i sl.). Muslimani naučavaju da Eva nije ponudila plod Adamu, već da su istovremeno počinili grijeh po nagovoru đavola.”
Каин и Авељ су библијске личности, које се спомињу у Старом завету.
Према Књизи постања Авељ је био други син Адама и Еве и био је пастир, док је његов брат Каин обрађивао земљу. Каин је убио Авеља, љубоморан што је Авељева жртва првина из стада била прихваћена од Јахвеа, док је његова била одбачена
У Новом завету помиње се на почетку линије пророка који су били убијени („крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља“. У Посланици Јеврејима, прихватање његове жртве приписује се његовој вери, а крв Авељева упорођеје са Господњом „која боље говори него Авељева . Свети Оци, који се често коментарисали ову приповест, сматрали су га за тип Христа, а главно место поређења је био његов невини живот као пастира, његова прихваћена жртва и његова насилна смрт.”
Сет
“је у Старом завету био трећи син Адама и Еве. Према предању Старог завета рођен у 130. године од стварања Постања (Књига постања). Сет се помиње и у родослову Исуса Христа (Јеванђеље по Луки).
Ева је родила трећег сина, Сета, после Каиновог убиства Авеља.
Према Књизи постања, Сет је живео 912 година, и родио сина Еноса. Умро је по јеврејском календару 1042. године од постања, односно други синови и кћери.”
Енос (хебр. אנוש)
“је библијска личност, споменута у Старом завету као један од патријарха пре Великог потопа. Он је рођен у 235. години после стварања света.
По библијском предању Енос је био син Ситов, унук Адама и Еве, и нећак Каина и Авељa.
У Књизи постања он се помиње на више места:
„Ситу се роди син, кому он надјене име Енос. Тада се поче призивати име Господње."
„Кад је Ситу било сто и пет година, роди му се Енос."
„Кад је Еносу било деведесет година, роди му се Кенан. По рођењу Кенанову Енос је живео осам стотина и петнаест година те му се родило још синова и кћери. Енос поживе у свему девет стотина и пет година. Потом умрије. "
Кајинан
Кенан (хебр. קֵינָן) је био предпотопски јеврејски патријарх, поменут у књизи Старог завета.
Кенан је био најстарији син Еноса, и унук Сета, праунук Адама и Еве. Рођен је око 3435. п. н. е.(у 325. после стварања света) Умро у доби од 910 година , око 2525. п. н. е.(у 1235. после стварања света) Био је и духовни наследник Еноха.
У Библији се помиње на више места: "Кад је Еноху било деведесет година, роди му се Кенан." "Кад је Кенану било седамдесет година, роди му се Махалалел. По рођењу Махалалелову, Кенан је живио осам стотина и четрдесет година те му се родило још синова и кћери. Кенан поживје у свему девет стотина и десет година. Потом умрије." Кенанов је унук био Јеред.
Јеванђелиста Лука помиње га у генеаологији Исуса Христа (Лука II, 37), као једног од оснивача Месијанске лозе.
Малелеил је био син Кенанов, унук Сетов, а праунук Адамов. Имао је сина Јареда. Рођен је у 395. години, а умро је у 1290. години после стварања света.
Цитат из Библије:
А Малелеило поживје 65 година, и роди Јареда;
А родив Јареда, поживје Малелеило 830 година рађајући синове и кћери.”
“Јаред је био син Малелеилов, унук Кенанов, праунук Еносов, а чукунунук Сетов. Имао је сина Еноха.
Енох или Хенок (хебр. חנוך) - потомак Сет, син Јаредов, унук Малелелилов и отац Метузалемов, био је седми старозаветни патријарх. У петом поглављу Постања стоји да је Енох, „ишао пред Богом“, и живео 365 година, након чега „није умро, већ га је Бог узео“ (Прва Мојсијева), ослобађајући од смрти изазване гресима предака, а као награду за побожност. Православни хришћани верују да ће се Еноха заједно са Светим Илијом (Елииаху) појавити прилоком Христовог другог доласка.
Енох се помиње и у Кур'ан у исламској традицији као Посланик Идриз. Према неким исламским сведочењима, он је изумео астрономију, краснопис и аритметику.
Постоји неколико апокрифних књига које носе име Енох. Најпознатија је (књига Еноха“, коју другачије зову једноставно "Књига Еноха". Она се помиње и наведи у списима многих Отаца Цркве, укључујући Тертулијана, Оригена, Климента Александријског, Јустина Филозофа и друге.
Цитат из Библије:
А Енох поживје 65 година, и роди Метузалема;
А родив Метузалема поживје Енох једнако по вољи Божјој 300 година, рађајући синове и кћери;
Тако поживје Енох свега 365 година;
И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га, јер га узе Бог."
Метузалем (хебр: Метусалах) је човек који је према библијском предању живео врло дуго (969 година). Постао је симбол дубоке старости. Био је син Еноха и отац Ламеха који је био Нојев отац.
Ламек (хебрејски למך) је лик из Библије. Споменут је у књизи постанка као потомак Кајинов.
"Своју жену Кајин позна Те Она Заце сам проба Хенока ... Хеноку се родио Ирад, а од Ирада потекао Мехујаеј;... Од Мехујаела потеце Метушаел, од Метушаела Ламек Ламек узме две жене Једна се звала Ада, а друга Сила Ади Роди Јабала, који је постао праоцем оних шта под шаторима живе са стоком. Брату, ум бијаше име Јубал. Он је Праотац свих који свирају на лиру и свиралу. Јачина Роди Товел-Кајина, праоца оних који кују бакар и жељезо. Тубарни-Кајиновој Сестри бијаше име Наама. "
Ламек је рекао својим женама:
"Ламек прозбори својим женама:
"Ада и сила, глас мој изговор!
Жене Ламекове, Чујте ми бесједу:
Човјека сам убио јер сам ранио
и дијете јер ме ударило.
Ако ће Кајин бити освећен
седмероструко,
Ламек ће бити седамдесет и седам
једном! ' "
Ламек је био први полигамист споменут у Библији. Према жидовској традицији, Ламеку је Јачина била Дража од Аде.
Ламек је сличан свом претку Кајину, првом убојици, јер је сам Ламек некога убио. Занимљиво, Ламек Је једног свог сина назвао по Кајину.
Ноје, био је десети и последњи од антедилувијалних патријарха, најпознатији по потопу који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској Библији, у књизи Постања, поглавља Библија каже да је Ноје син Ламеха и да је једанаеста генерација после Адама. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година
Док су Потоп и Нојева барка најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као "први пољопривредник" и проналазач вина, исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим проклетством Хама.
Ноје је по библијском сведочењу имао три сина Сема, Хама, Јафета од којих воде порекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семити - жута (народи Азије и Америке), Хамити - црна (народи Африке) и Јафетити - бела раса (народи Европе).

Нема коментара:
Постави коментар