еве. умро “ттаадуду”! а ово је “ттаадуду” и куванје и нема “ттаадуду” ти једеш. једеш, отров и умро, а нема “ттаадуду”. а има и “гробова”, “ттаадуду”, па се нахраниш, лепо наљеду.
“да би мене убили, задавили су вас, птице, певачице мојих нада! да, на вас, најдражи, злоба је увек одапрала стрела - погодила моје срце!
и погодила је! да ви сте увек били најдраже мом срцу, мој постид и опседнутост: стога сте морали умрети млади и одвећ радо!” -Фридрих Ниче”
“Ко би хтео код људи, све да схвати, морао би све обухвати. А зато су руке моје сувише чисте. Ја не волим да уздишем већ ни дух његов; о, како сам могао тако дуго живети усред њихове буке и њиховог смрдњивог даха!” -Фридрих Ниче
“Гробари се заражују болестима копајући. Под старим рушевинама спавају здрава испарења. Не треба мутити по мутхалагу, треба живети на брдима. -Фридрих Ниче
“Ревносно су и уз вику терали своје стадо према преко брвна: као да ка будућности води само једно брвно! Уистину, и ови пастири су још спадали међу овце. ”Фридрих Ниче
"Бежи пријатељу мој, у своју самоћу: видим те изуједана од половних мува. Идите тамо где је струја оштра, моћан ваздух! " -Фридрих Ниче
Нема коментара:
Постави коментар