огавно! све више и више, тонем у провалиу? не? неможе! има неко да ми….незнам..како се зове, “врашбиме”, “вуду магија”, “отчаре”(?)...ма нема везе, исто тако и ти!
иначе, труги пут жив, видео сам све. мислим све, ништа нисам крив, а они, “нож у леђа”! ..пар них. ја сам војник. преноћ у животу. као има, што ми неда.
“рај на земљи”
али исто тако у пакау. ја нисам гривио а пар них, огавно а војска има главни; Јахве! (ево ти задатак!) и све у свету је има разни, змајеви, сатан, луцифер, ђаволи, и остао “људе” и “љигавци”. и баш мачем да пар них, главу дајем; “лов на уцене”, космосу и аждају убијем!
још не, још даље да порадим се. “замке”, што се не сме, што сме. “панјање” и војска нејде то лаго.
“вештица и војска”
мач, изправно. па истина, има и, радника, економиста, ,, бутика, аполона, атеиста….има и инцеса, орора, убица, ...има и војника; бели и црни војника, пушкарају. ред има границе, стане, ормери, а исто тако иде у поноре. нема повратка!
“нема повратка”
е то “каљам”. војска, снајпер, ко пас, курве и благослов Магдалена. и лутам да видим “црно војника”. али и вештицу да “утробу” да скинем, а онда војник, да мач и главу скинем!
и баш, војска! јеботи јежа.….СПРЕМИСЕ!
Нема коментара:
Постави коментар