валендино
како сад? ‘валве тајм’? па, не знам да ли ваља. у ствари, ‘девица”, и кад утихну поснац ‘стрелац’ онда тражи, ‘жртву’ и увек нађем. сутрадан, девица сад, ма, пољма немам на девојку, и нећеш ја да се дружим, ‘ома утараљу са другима. пази; седан дана и; супруга! бате мој, 7 дана. невероватно….и па имао сам...откуд знам...5, 6, комата, женске. ‘жиголо’ и другог узме...
...а ортаци, има страну другу, “неће да се женим”, девојка у инат, 7 дана ‘жиголо’, (како беше?). прилично "депил"! у ствари мало такви себи има. “УБИЦА”.
....са срећом!
статистика
свет по плану! ево рецимо; да ми је жао одлуку, папири и оловку, ко је умро.
статистика;
родио, сви су бебе и недужне. сада белешке ко је умро. "јетинке", људи или пре или касније, или утропу. живот, угућани, болест, рат, наркоман, пије, педери, воаери... , идт, идт, живот је; “натистика”. они имају; мере. прво, човек и онда, дан, ноћи, беба стиже. јупитер, сатун; хороскоп, поста да ће да буде да расте, “јетинка”.
не вероватно, кад се добије човек, “јетинка”. планета, јупитер, религије, време, киша, ...иди она онда тужан? пет беба има! други случај, сатурн, по дану, лав поснак, али има препрека, за шта ради и рано умиру. има тако људи, све има, али нема женско да нађем. исто тако и мозак, исто у глави што неће. он да опасан човек, жена, муж сто година живи. ... “судбина, и није судбина”.
“да би мене убили, задавили су вас, птице, певачице мојих нада! да, на вас, најдражи, злоба је увек одапрала стрела - погодила моје срце!
и погодила је! да ви сте увек били најдраже мом срцу, мој постид и опседнутост: стога сте морали умрети млади и одвећ радо!” -Фридрих Ниче”
“умрети? како се деси. него пре, него касније. а то је ствар када умреш; или рај, или пакао. ништа нисам кривио, што се кајем. они су да виде; “муке”?. само један корак и иде у пакао. има такви људи, “добрица”, и онда, 95%, добар, али 5% посто занјебато, ка је се, али нема повратка више. има три ствари; “добар, лош, зао”(као и филм, али истина).
добар; ваља.
зао; не ваља
а ово друго, или лож; “шљам”, на први поглед, нисам ни знао такав "гад", буде. и добар и зао, одабира.
е то је тако. роди, одабере, и чека да прави; грешка за грешку. ја? бато још висим; “на трапезу”, бровалио сам. “трен” и оде на земљу, и чека дали; или пакао, или рај.
“уже”, још не падам!”
а јебига, историја. паааа, не знам шта у реду, каже; ‘куршлус’, сад стала и песма; ‘тамо далеко, тамо далеко….лалала, једини био пут.”
први светски рат, ‘тамо далеко, тамо далеко, једини био пут’, а јебига
труги светски рат; партизан, и добро је било. нема; тамо далеко, тамо далеко, једини био пут…’ Тито је умро, демократија, опет; ‘‘тамо далеко, тамо далеко, једини био пут’’.
кад се заратило, 1991. десило, вамо, намо, опет; ‘‘тамо далеко, тамо далеко, једини био пут’’(?!)
гледам телевизор, Србија, војска, ….бла, бла, бла, 2010, 2011......‘‘тамо далеко, тамо далеко, једини био пут’’
а јебига, 1489 јел опет; ‘тамо далеко, тамо далеко, једини био пут’’…? од стакла?! ајде нешто друго, има разних певача, мали нинџа, трофртаљка, крмак, …..па има, немој молим те да кажеш; ‘тамо далеко, тамо далеко, једини био пут’’.
мислим; пушкарање и ‘тамо далеко, тамо далеко, једини био пут’’.
ајде опет питање; пушка или, ‘тамо далеко, тамо далеко, једини био пут’, ни налик!
идемо песма;
О МЛАДОСТИ МОЈА
...А BEBIKA, ВИШЕ, МАЊЕ, БИЛО НАМ ЈЕ ЛЕПО. ЈА САМ ‘ЛУДА’, И МОРАМ ДА СА ЈЕБЕМ, АЛИ, ‘ЛУДА’, ОСТАНЕМ ‘ЛУДА’! У СТВАРИ, И РУЖНИ И ЛЕПИ ТРЕНУЦИ, ОТИШЛИ СУ. ПА ДА ЗАВРШИМО, СТВАР, УСПОМЕНЕ И СЛУШАШ, О МЛАДОСТИ МОЈА...И УДРИ НА ВЕСЕЉЕ. МОЖЕШ ДА ПРЕКИНЕШ, МОЖЕШ ДА ИЗАЂЕШ, РАЗУМЕМ, ПОШТУЈЕМ….МУКА, НЕ МУКА, АЛИ ТУ ЈЕ, ‘ОЖИЉАК ОД РАНЕ’ АЛИ ИДЕМО ДАЉЕ….
…’око, око, плаво око ..... ', оптичар и неко труги иде. Мислим, имате оптику, и то ће бити глупо, када је глупо. нема папира, папира,..појма немам. исто тако и доктор. исто тако и добро. и завршили ‘око’ , идем ја назад, и ПАП; ‘деда и деде’....сам, ‘баба и деде’. ’тата, оквиру погледа. на безетнут.. “гликери” исто. увече, ‘блокада’!? нема везе, да си ту. а више и више, у граду, аутобусом, кафићу,...бла, бла,...мали град нови сад. кад се шетам, или да се смеју, или бензин, или ‘Но Аполо’, али ту је! и садо, поздрав желим, и песма;
и зато, поздрав желим, и песма;
п.с. 3 гомада, ‘блокада’ кажу не валја, само једна остала….
Одлазак у град
а како да, зид отвориш? све нека буде “коло”. “приватност”? релативно. кад отворе, зид; напоље изађе. кад је било, нема зида више, станари, изађемо напоље. муж и жена, ноћи, протеин, помешади то, и 'каша', како се осећа? први спрат, отворен прозор а други човек, користи температуру, човек је вруће, мрзо се, еркондишн ,бусти, и како се температуре; човек. други спрат, опет 'пица"', а ово је срамота и смрт, а мушкарац је мала девојчица, и мало намештена од стране жене, 'маструбација', постоји дистракција, а гости, ће да дођу имати; 'угус-маца', дух је умро.
три; парови ко кога стигне, груби секс, баба се купа и тешко ми је да износи, клинци, гледају телевизор, цртани 'том и џери'.
опет, приватност. као ‘лавиринт’. то је тако. станари, нема лифта, има врата, али нема да се затвори, оловни. али и то је нешто. врата нема, само зид, параван, пријава, јебемо се, телевизор гледа, фудбал, "кус-кус", једење...
трећи случај; најтежи. закључана врата! то је проблем. ајде да видиш шта је. нова година, ја, 'трофртаљка', све обавио и телевизор гледам, али један телевизор. добро, бежи, “кулминације”. јебига; “БУМЕРАНГ”. одо ја по "избашу". 'Трофртаљка', пази, и ома звонце, така и така, страх, кола, хитна помоћ, операција, 'кома' 21 дан, 'куршлус', и напоље изашао. чули у парку, бла, бла, бла, и хоћу и да помогну. у парку, улазу, шта ти треба; телевизор?!
… ..Плаче…
је ли, је ли људи? де је онај народ. фудбал, клинци у парку, ал никог нема на витиху
Де? ајде! ’Да, два, три пута кошарку гађам, боли, растурам, пола немам, 'бато мој, неможе. клинац гледа; “дух је он”.
2, 3, године, ни где живот нема. нема да се иде , никог нема. идем ја у "печалбу". Пази. десет година, људима, али 'духу'. и ствари које треба, испочетка. То је фора!
ах? Идем у шуму, ја сам кључ, немогу се сетити, отворити, или закључати врата.
ПРИНЦИП
град ?, телевизор, деда, врата закључана. ништа, стан ко стан, деда живи али нешто, врата, оценам "мирис"; 'лабуан'. “ајде да пробам? па никог нема смрти. очета”’
Брате, у мојим плановима, гледао сам како мој деда 'пузи', месец дана. Ово је; 'лабуан'!
Новине; "Мој мали деда, ''лабуан', био је, два пута, кафана и како? Ја сам “25”, и мој деда има, 80 година. и сада шта?
Сада, пре људи, и јебено, онда сам; ти си народ. заборављен, друго место, је мали град, они су још увек глупи. тако да сам досадан.
.Шетам, тупав. пролазити, журе…. ‘Извините! јел има улица; “Ашимурсо…”, како му име?
бело гледа. ја, немогу да кажем, “Ашимурсо…”,
идем кући, тешко мије, улаз…
"Му", "ооо, му"
? па слова, не знам, па и пре тога. лифт и кључна врата. вешала ставим;
“МУУУУУ”
… ..Му… .смрк, мууу… .скинем
да, једемо.
“ја воли семаљ” ’-карачочо
слова! .. упс; фефероне! заборавио да отворим. фефероне, кључавам…. улазу и чекам да неко хоће да отвори фефероне!
Плачи, само плачи, и добро је када плачеш. Да видимо, реакцију, плакати, је сви плачу. ја, плачем. као на терет, грбачу носим, и су се роним када плачем
више, мање, годинама. једном сам плакао у кавићу. једном сам плакао у колима. једном сам плакао у сам. једном сам плакао у девојку. једном сам плакао у “сто пута” да се десило, ма сви плачу. неко пре, неко касније, од осећања, људи, муке.
и шта је ту да се говори, терет ноћи. ја; стање ствари. Ја ћу да плачем. деже!
воси, мишко
и чекамо. и полако аутобус стиже. “крсно”, “стамено”. ко је ући? “унија”. Еуропа. начи; прво поље на седне!
прва група; “Кајзери”. 3 три , 1935, и још возе. 1964, аутобуси али мало већи, мало мањи, два. а један, аутобус; “нископодни”, еуропа. мало има. још има у унију.
прво; “шиштаци”. труга група; “пенсионери”. трећа група; “билмези”, само да седне. “инвалиди”, нема. ја улазим; деда, баба, ..и остало, не дирам. то дуже, “геријатрија”, срце не куца ниже….па..откуд знам. “воаери”, не дирај. начи; “шиштаци”!
први пут; “да седнем?”, а ово , “шипарице” блејиш.
јебо те. други пут; “помери се да седнем….молим те…”. устане и; (....”#$%....). “а седи….”. а онда, још “шиштаваца”, седе и “блеје”, ја, померисе јел “попичке да добијеш”!
возач аутобуса има; човек, “реси тим” и “Шумахер”. и сада; Србија, округ Нови Сад.
е сад; “мили моји”! “тумбање”, почиње.
“цепикарта”
а јебига. нема карта. добро, контрола, нема и није ни важно. а инвалиде и нетира. ма “перипетија”, социала иде, на преглед, зубе да вадиш, колико трчиш, јел има, слато, накит,...има и доста, и онда готово и чекаш; цепикарту...не знам..2, 3, године..? а…
пре, аутобус “пун”! седнемо и “контрола”. “карте за преглед молим”...
“ти, имаш карту?”
а иначе; робот, око, повез; рукавице, пола нема, “отров”; ортоза, само “хебрејски”, мало Српски учим, …
“јао, јел имаш карту?”, ајде добро и оде.
па има; “догодовштине”, стане, полако силаси, шумахер зове и пола напољу а пола унутра. тва пут. пао сам у “куршлус”, добро, жена и друга жена подигне, а аутобус бело гледа. чекам аутобус, одједампут, 3 аутобуса, ја стап, 3 а ја 1. и ја 2, и оде 3 “мићо-банјо”, јебига..опет чекам.
а има јебига у Србији још се чека у Унију.
шугар реп
време, бато време! сиво, нема сунца, зима. пре, што се сећам, има дана, сунце пичи, рукавице, наочаре, панцерице ... ма цела опрема и скијам, скијам, скијам, смркава, пићи миле само тако. грејанје ради. дошао, у град, и сиво, снег отопио, пљескавица’, а ово, незнам. , “Лето, лето, двадесет пето….”, телезизору, утакмицу кокеј на "звезда-партизан",? ....
а и јесте. музика је живот, а ако музика, мртво, умреш. каже, ој немој оћиу да видим ’. музика у глави у срцу, души, а ко је не волим музику.
све нам је рекао да је тачно. вајда промена времена; сунце, киша, снег, ослобођења. а музика, удар главни удар ’! то сам жив. како да постанем, што, што јесте. нисам веровао у то. има разни људи, музика и музичари. енергија; стране музика; народна музика; -кокаин; Кур харк ко-луд; "Поп" - (принцезе и принчеви), адвокати, економисти
... бла, бла, бла, ... има разни. а ја . "хип хоп", "рап", свако своје тако да жели да га, ПОП музика или нејде до те тако. како сад; ‘турпо флок и рап’ ?? ја сам рођен тамо,а волео да будем; Балашевић; “хип хоп, реп”, а јебига .... живот, бато живот !
“СРБИ ЗОВЕ НА ВЕСЕЉЕ”..
ево о овако. пре, пре, пре, холокаус, 12, 13, година у биоскоп, кад сам видео, сусе роним. колико има; “шилерова листа”, холокаус, не се зна. али, седамдесет година
ово друго, Србија али “прекривен”, само гину људи, и никог ништа! бомбардовање, рат, сансије, еуропа нази, “Хрвоје”, шиптари...исто као и холокауст. али “тихо”. јебреји, страшно је али, колико има. незнам…
ХРВОЈЕ?...ЈЕЛ БИО ПАВЕЛИВИЋ?. ЈЕЛ БИО УСТАША? ЈЕЛ БИО СТЕПИНАЦ? ЈЕЛ ИМА “ХОЛОКАУСТ”, ЈЕЛ ИМА, ”МАК СПОРТ”, ПАРИЋИЋ СПОМЕН ДА НАПРАВЕ, ФУДБАЛ; “САН ТОМЕ СПРЕМНИ”, ТУМСОН, КНИН ИЗБЕГЛИЦЕ, ФЕЈСБУК ОВО УСТАША ГЛАВУ СРБИНА....ЕВО, ТО ЈЕ "УСТАША" има и још... ватерполо ново,...онда, председник, Грабар Китаровић; "на дом, спремни", опет прекључе, "бртнја" од Србији.
и шта сад? Исраел, холокауст али идемо даље, а ми, наши”? иначе, заљубљен “лих”, али не зна да пуца. у ствари, јел има пушку, да се бије? Исраел има војску и “баш опрана”, а Срби, де је војска?! било је бре, да се пуца, а не цвеће прати.
Исраел, "Газа" три дана је годово. “Исраел је наш”. а ми, колико има; “Срби, је не знаш” и нећемо бити!
и наш шта? Харе Кришна, дурпо флок. имао сам, Сарит, Тел Авив да дођем, али “грешка у корацима”, “зајеб”, оста у Србији.
и шта сад?! “тихо”, “недужно”. Харе Кришна и оде Косово! а ми? на весеље! наш шта. прекрижи Србију. и кад пушку пусти; весеље! шта ће нама војска! поље у Исраелу.
Нема коментара:
Постави коментар