било некад. “бодригуше”-пиво "ПИБ", “морава”-цигарете, женске, скијанје, било, било, а није више. невероватно, ко да има болест, па све леси и да постра страв, али опрнуто. а мислим се, колико има, погинули, дрога, пуцачина, леукемија, инвалиди, социјала, убице, само у биство, штапови, нога рука ...а ионако мислим, 50% “отпад” и 50%, “принцезе и принчеви”, идеш колима, опаааа….сутра "отпад". у ствари има али врло мало остану. у ствари, животинје, пас и мачка; 14 виже, манје, умиру. корнјача, 150 живи….незнам, има..иааа, а у човека; 80 умиру, то је тако.
има и ја. има па нема, не може бити; нема па има. ја, мислим да сам умро, први пут али велико срце има, “тротупло”, ота сам жив. добро; “клиничка смрт”, 21 дан-наченје, војник, бели и пуцају црне ђаволе(у има таки). добро, да ти не причам више.
“досије”, имам кнјигу да напишем...а добро сам, ја сам жив.
све има, “пилуле за лилуле”, “дух који хода”, “као пас”....ма и плус; “урин”, “крв”. добро и “говна”, а ко зна. све у свему...незнам шта ти кажем.
“куршлус”, велики.
други пут пишанје! ујутру стало пишанјац од, “така”, хома. и рецимо, контрола; “немогу да пишам”! “психа”. не могу.
онда “крв”, друго. лако али прво гледам “крв” како вену даје, ништа али први пут, готово...оооо, мало врти. или стари се, или опет не ваља. ће да видимо резултат. и навикао сам, први пут умро, изненађење; и труги пут, али “контра”. да ко се учи. и још “мртам”.
и сад готово,и "сат на сат", кола, и у стран да пишам. има воде, пијем, пијем,....пијем вода, на пола сата….слабо! али мало...ајјј, ваљта, мајка опет аутобус, мокраћа има. затворе у 9х сати. једва! “би ће довољно.”; “ох”!
и резултате чекамо сестру да каже; “да” и “не”! једноставно, јебига.
ајде баш да видим. ….чекамо….
Нема коментара:
Постави коментар